Ja sam budućnost !

MEDjED JE MRTAV !

11.08.2016.

Nisam znao ...

Pred zoru ...
Sedimo kraj reke. Davno su preko mosta odzvonili poslednji koraci i utihnuo smeh. Ćutimo. Svaki tren donosi veći broj promila i jačaju životinjski nagoni.
-Hoćeš li noćas da budeš ona?
-Koja? - gledaš me zbunjeno.
Opet ćutim. Razmišljam kako da joj objasnim? Kako kada i ja ne znam ko si ti? Kako izgledaš? U mojoj si glavu savršena....
-Koja ona?- ponavljas tri puta.
Nemam snage sa progovorim. Buljim u njene oči.
Osećam kako se tuga iz mojih običnih očiju preliva u njene nebesko plave, suza joj kreće.
-Mene nikada nećeš voleti tako, zar ne?
Skrećem pogled.
Opet glupa tišina. Ona najgora što jede unutrašnje organe. Stavlja glavu na moje rame. Je gledam kako se pale svetla po susednim zgradama. Spremaju se ljudi za posao, na put... možda si i ti budna.
Majica mi je mokra od njenih suza.
Hvata me za glavu i gleda pravo u oči.
-Hoću. Biću ona. Biću večeras i više nikada. Od sutra si samo moj.
Muk.
-Pristajes?
Želim da kažem ali reci ne izlaze iz mene. Neke stvari možda jesam ali nikada nisam nekome rekao da ga volim, a da ne mislim to. To nikada nisam mogao.
Jutro. Nema je. Neka poruka na vratima... Nemam hrabrosti da pročitam. Sati prolaze...



Stariji postovi